Краљ и краљица у сенци атентата: завршетак династије Обреновића

  

Крај династије Обреновић представља један од најзначајнијих преокрета у модерној српској историји. Више од пола века, Обреновићи су обликовали политички, друштвени и културни живот Србије, настојећи да земљу модернизују и учврсте као националну државу. Међутим, спољни притисци, унутрашње политичке борбе и лични сукоби довели су до постепеног слабљења њихове власти. Трагичан завршетак владавине, који се огледа у атентату на краља Александра и краљицу Драгу 1903. године, означио је крај једне епохе и отварање новог периода у историји Србије, обележеног доласком династије Карађорђевић.

Династија Обреновић је на српски престо дошла после Карађорђевића, а крајем 19. века Србија се постепено модернизовала, али и била изложена снажним утицајима великих сила – Аустроугарске, Русије и Османског царства.

Краљ Милан Обреновић абдицирао је 1889. у корист свог сина Александра, који је у то време био млађан и неприпремљен за самосталну владавину.

Србија је била формално парламентарна монархија, али краљ Александар је често користио апсолутна овлашћења. Његов период владавине обележила је честа је промена влада и министара, што је стваралo атмосферу нестабилности и неповерења у институције.

Краљ Александар је покушао да ојача апсолутну власт и игнорише парламент, а сукоби са политичким странкама су повећавали незадовољство јавности и војске због таквог понашања.

У овом контексту јавља се и контроверзна фигура краљице Драге Машин, супруге краља Александра, чије присуство на двору додатно компликује политичку и друштвену ситуацију. Драга, потичући из неугледне породице, постала је мета скандала и критика, како у јавности, тако и у редовима војске и политичара. Њен брак са краљем изазивао је подозрење у његову способност да обезбеди стабилну наследничку линију и угрозио углед династије. Управо њен утицај и непопуларност били су један од фактора који су довели до драматичних догађаја који ће окончати владавину Обреновића.

„Када говоримо о Драги Луњевици, односно Машин, а касније Обреновић, ми говоримо о једној знаменитој жени која је рођена 1866. године у Горњем Милановцу. Имала је изузетно образовање, нарочито ако се узме у обзир да је у питњу женско дете. Њен предак био је чувени Никола Милићевић Луњевица који је финансирао оба српска устанка. Након тога породица је упала у финансијске проблеме и оа се као врло млада удаје за инжењера Светозара Машина. После три године је постала удовица“, наводи аутор изложбе „Краљица Драга између славе и анатеме“ Александар Марушић.

Пре брака Драга је била дворска дама мајке Александра Обреновића. Много је радила на себи и није чудо да је привукла пажњу младог краља. Драга Обреновић била је особа коју је краљ Александар Обреновић заиста волео, али су о њој кружиле разне приче везане за њен морал и неплодност.

„Драга је била десест година старија од краља. Веридба је уприличена 1900. године, а затим и свадба. У Србији су тада биле веома замршене прилике, склоњени су сви који су били наклоњени краљу Милану, радикали су помиловани а официрски кор, посебно млађи официри нису могли да поднесу такав брак, поготово када се 1901. године сазнало да краљица не може да остане у другом стању и подари наследника династије. Ту је и прича о лажној трудноћи и то је почетак њиховог краја“, каже Марушић.

Непопуларност двора и незадовољство у војсци коначно су кулминирали 11. јуна 1903. године, када је група младих официра извела атентат у Краљевом двору у Београду. Убила их је група завереника, припадника тајног друштва црна рука, предвођена Драгутином Димитријевићем Аписом. Краљ Александар и краљица Драга изгубили су живот у овој трагичној акцији, која је обележила крај династије Обреновић.

Иако се за његов лик углавном највише везује управо овај догађај, треба напоменути и да је управо Краљ Александар Обреновић заслужан што је манастир Хиландар остао у власништву Србије, а за време његовог краљевања отворене су и прве електране у Србији, а за време његове владавине Никола Тесла је први и једини пут посетио Србију а дочекао га је краљ лично.

Пројекат „Таковски устанак и династија Обреновић: Темељ модерне државе“ суфинансиран је од стране Министарства информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.