Пола века ишчекивања – стиже дом славне драгачевске трубе

Пола века требало је да прође да се у престоници трубе отвори музеј посвећен управо њој. У Простору у коме су некада прва слова учили драгачевски малишани,
данас је изложен историјат нејвећег фестивала на свету посвећеног звуцима плех оркестра.

 

„Музеј трубе је отворен за посетиоце 2010. године, када је обележено 50 година од оснивања Сабора трубача. Пре тога се овде налазила школа, а после тога женска конфекција. Тако је 2010. године одлучено да се ова зграда претвори у музеј који ће обједити историјат драгачевског Сабора трубача., који је први пут одржан 14. октобра 1961. године у порти цркве Светог архангела Гаврила. Овде у музеју смо желели да објединимо све личности и догађаје који су исписали саборску историју дугу 64 године. Овде можете видети фотографије трубачких оркестара, мајстора трубе, свих оних који су се показали као најбољи, инструменте које су даровали музеју трубе”, рекла је Маријана Луковић из Туристичке организације Драгачева.

 

„То је најзначајније признање за једног трубача. Да би неко постао мајстор мора да добије најмање три награде на Сабору, а те награде су најбољи оркестар, најбољи трубач, најизворније музицирање. Награда Мајсторско писмо је уведена 1991. године и до данас се много трубачких извођача овде прославило”, казала је Маријана Луковић.
А Сабор се не може замислити без приказа традиционалне драгачевске свадбе из 19. века, што је према њенима речима један од најатрактивнијих сегмената Сабора.

 

„Посетиоци из иностранства али и из Србије воле да се информишу шта то садржи наша култура и какви су то обичаји везани за свадбе у драгачевском крају. Ове је конкретно импровизација обичаја из 19. века, а то изгледа тако што млада и младожења иду улицама Гуче на коњима, прате их сватови. Долазе до позорнице Културног центра где изводе обичаје традиционалне за драгачевске свадбе из тог периода”, рекла је Луковић.

 

Драгачевски Сабор трубача у Гучи преживео је многа тешка времена ша ће засигурно живети и дуго након што многи од нас више не буду могли да га посете, а зграда музеја брзо ће постати тесна да исприча причу како је звук трубе прославио једну малу варош у сред Србије.