Данас је Туциндан: Обичаји који су вековима претходили Божићу

Српска православна црква и њени верници славе данас Туциндан, празник који претходи Божићу, а и најављује важан датум. Према нашој традицији, спрема се печеница за 7. јанаур, али се и обављају и остале припреме за велики хришћански празник.Празник Туциндан је према предању добио назив јер се некада печеница „тукла ушицом секире преко грудве соли у платненој врећици стављеној на чело животиње“.

У појединим крајевима Божићна печеница се прави од јагњета или младе овце.

На Туциндан се прирпрема прасетина за трпезу за Божић. Тај ритуал потиче из предхришћанског доба и представљао је „приношење жртве паганским божанствима“. Српска православна црква га је касније прихватила и христијанизовала.

Има и крајева где се припрема пилеће, ћуреће или гушчје месо. Међутим, живина се углавном избегава због веровања да је симбол “назадовања и растурања куће” јер “кључа и баца земљу иза себе”. Ако се ово месо одваја за супу, обавезно треба уклониит ноге и главу животиње, према веровању.

Верује се да печеница доноси срећу и благостање. Месо се пече сутрадан и на Бадње вече уноси у кућу.

Набављају се данас ораси, суве смокве, суве шљиве, бомбоне и новчићи, који ће се просути за Бадње вече, по слами расутој у кући, а које ће деца покупити „пијучући“. Домаћице припремају брашно за мешење, посуду са зрневљем жита, мења се слама за живину.

Данас не би требало давати нити износити било шта из куће, али је зато добро вратити све дугове, да домаћин не би био дужан до следећег Божића.

У појединим крајевима наше земље на Туциндан се вечера на поду, никако за столом, а глава куће треба да седне окренута према истоку. Прво се постављају со и бели лук, а затим хлеб, пасуљ, купус, риба и остала посна храна.

На Туциндан деца се никаконе смеју тући, да оном ко то чини не би изашли чиреви. Тако је из угла обичаја, а то свакако не треба чинити ни мимо празника.