Лазар (13) из Горњег Милановца одрекао се косе коју је чувао од рођења — да би другој деци вратио наду

Протекло лето остаће заувек уписано у Лазаревом животу као тренутак када је дечје срце показало величину одраслих.
Одрекао се дела себе како би својим вршњацима, који воде тешку борбу, подарио наду, снагу и разлог да верују.

А иза одсечених праменова расте нешто много веће — вера да доброта живи међу генерацијом наших потомака.

Стиже време младих људи који неће окретати главу од нечије невоље, који неће остављати другове саме у борби, већ ће пружати руку помоћи, разумети и стати једни уз друге — баш као Лазар.

У Горњем Милановцу живи Лазар Поњавић, дечак од 13 година који нас подсећа како се постаје човек.

Нећете веровати — косу коју је чувао од рођења, густе локне које су му сезале до пола леђа, одлучио је да поклони деци оболелој од рака.

Није га на то натерао нико. Само срце које је прерано научило шта значи брига за друге.

Лазар је одличан ђак, а са свега седам година почео је да свира хармонику.

„Учитељ ми је Горан Савић Виртуоз, и већ три и по године свирам. Ове године спремам се за своје прво такмичење“, каже Лазар, са оном тихом сигурношћу која се не учи у школи.

Одлуку да се први пут у животу ошиша донео је сам.

„Одлучио сам да донирам косу коју нисам шишао од рођења. Видео сам на Инстаграму да је неким мојим вршњацима, који се боре са тешким обољењима, коса потребна и желео сам да им помогнем на тај начин“, каже овај тринаестогодишњак.

Родитељи Марија и Зоран признају да су били изненађени.

,,Он је сам дошао са том идејом. Искрено, нисмо то очекивали, али смо га без размишљања подржали у тој хуманој намери“, кажу поносни родитељи.

Велики и одговоран посао био је и пред Мајом Ћаласан, познатом горњомилановачком фризерком, која је први пут имала овакву ситуацију.

„Лазарова коса је одлична — густа, здрава и има довољну дужину. Поступак је јасан: коса се најпре опере, затим се сече у кике и пажљиво одлаже на фолију. Ово је Лазарево велико дело и сигурна сам да ће значити деци која се боре са раком“, каже фризерка.

Она додаје да сви који желе могу учинити исто, јер се коса користи за израду перика.

„Лазар ће путем мејла добити информацију за шта је његова коса употребљена, а на сајту удружења Увек са децом могу се пронаћи и подаци за оне који желе да помогну и новчано, јер је израда перика веома скупа“, објашњава Ћаласан.

И тог дана, када је први пут сео у фризерску столицу, Лазар није изгубио косу.

Добио је нешто много вредније — достојанство одраслих и поштовање које се не купује, већ заслужује.

.