Славимо велики празник: Обавезно испоштујте ове обичаје, поготово ако идете на славу
Српска православна црква данас, 16. новембра, обележава Ђурђиц – Обновљење храма Светог великомученика Георгија.
Мошти Светог Ђорђа пренешене су из Никомидије у Лиду Палестинску, што је била његова последња жеља. Хришћани су у време цара Константина саградили храм Светом Ђорђу у Лиди Палестинској. Приликом освећења тог храма, у њему су сахрањене и мошти свеца. Овај храм неколико пута био је рушен и обнављан.
Култ светог Ђорђа прихватили су најпре виши слојеви средњовековног друштва. За свог заштитника узимали су га витешки редови и неки градови, да би се брзо проширио и у народу и постао распрострањен у целој Европи.
Народ овог светитеља убраја у заштитнике, које су људи у невољи призивали. Верује се да свети Ђорђе воли да се одазове невољницима и да им помогне. Појављује се у облику младог витеза на коњу, а нарочито радо помаже онима који славе његов дан. Да данашњи дан важи обичај да жене не раде никакве ручне послове, а верује се да би и кројачи и обућари требало да одмарају
Непокретни је празник – уколико падне у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне у посни дан (среда, петак), спрема се посна храна за славу. Гости који долазе на ову славу требало би да домаћину донесу три кестена која симболизују штит Светог Ђорђа који ће штитити домаћина и укућане целе године. Три кестена повезују се и са Светим Тројством.
Разлика између празника Ђурђевдана и Ђурђица
Свети Ђорђе на иконама се најчешће приказује како јаше на коњу и како копљем пробада аждају. За празник Ђурђиц он је представљен као „пешак“ без коња, у стојећем ставу са мачем и копљем у руци. За разлику од Ђурђевдана, Ђурђиц није обележен црквеним словом у календару што значи да није заповедни празник, иако је веома значајан за Српску православну цркву.
