Стазама историје и вере: Културна баштина Ивањице

Ивањица, данас позната по својој природној лепоти и културним манифестацијама, има дубоке историјске корене који се протежу вековима уназад. Као варош настала у првој половини 19. века, Ивањица је од самог почетка била простор развоја трговине, занатства и образовања, а временом је постала препознатљив симбол грађанске културе и српског урбаног наслеђа.

Управо због аутентичне архитектуре и очуваног градског језгра, стари део Ивањице је 1981. године проглашен културно-историјском целином од великог значаја, чиме је постао прво урбано подручје у Србији добило тај статус. Варошки дух који прожима стару Ивањицу огледа се у типичним балканским кућама с почетка 19. века, калдрмисаним улицама и старим дућанима, као и у здањима јавне намене из периода после ослобођења од Турака.

Живот на овом подручју познат је још из периода Рима и Византије, а прва насеља су Међуречје (Мегиретус) и град Дестик подно планине Голије. Каснији трагови су из доба Немањића. Ту је и мост у Куманици који се погрешно назива Римски мост на реци Моравици на планини Голији. Саграђен је за време Уроша Немањића, па зато и није римски мост. У другој половини 20. века мост је рестауриран и и данас је у употреби.

У Ивањици постоји и Камени мост који је највећи једнолучни мост на Балкану и који је изграђен на самом почетку 20. века.

Према наовидма из Туристичке организације Општине Ивањица идеја је да се измести саобраћај са каменог моста, односно да се мост у потпуности затвори за саобраћај, те да остане само пешачки. Тиме ће се добити још један трг у Ивањици, који је ту некада и био.

Велики је број локалитета везан и за период око Косовске битке.

„На путу за Сјеницу легенда каже да је на Ивањичком брду кнегиња Милица имала седиште за време Косовског боја па отуда топоними „Царичина ливада“ (брдо) и „Царичина вода“ ( извор). Испод Царичине ливаде налази се гроб Бошка Југовића, где је по предању сахрањен један од браће Југовића – Бошко који је страдао у Боју на Косову. Повлачећи се рањен са Косова, дошао је до Палибрчког гроба и ту умро. Приликом откопавања гроба на Видовдан 1911. године под великом каменом плочом на два метра дубине пронађени су остаци костура. По сребрном шлему и оклопу утврђено је да се ради о значајнијем средњевековном српском властелину. Ту је подигнута и црква посвећена светом кнезу Лазару“, наводи се у Туристичком водичу општине Ивањица из 2022. године. 

Верује се да је кнегиња Милица управо на подручју данашњег села Косовице организовала прихватилиште и болницу, па је тако ово село и добило назив. Ту се налази и црква која је саграђена у 16. веку на темељима цркве из 1389. године која је направљена одмах после Косовског боја.

Ивањица након ослобођења од Турака

Ивањица је формирана после ослобођења од Турака, декретом кнеза Милоша Обреновића.  Име је добила јер је у то време долина Моравицe обрасла ивом. Већ неколико година потом у Ивањици је формирана и прва школа, црква, затим суд и друге институције, чиме је Ивањица постала право урбано насеље.

Након великог пожара који је скоро све претворио у прах и пепео, Ивањица је поново обновљена у другој половини 19. века, а тада осим образовних установа добија и прву туристичку атракцију – Прилички Кисељак.  У питању је бања чији су извори били познати још и Илирима и Римљанима, након чега је био заборављен, да би поново био активиран у 19. веку. Ово место је постало веома познато по квалитету воде са ових извора, па се около градила и бањска инфраструктура,  а ту је постојао и погон за флаширање воде 1970. године.

„Због великог броја борби и ратова који су вођени на овом простору, у различитим временским периодима, „Јавор“ (40 км од Ивањице) вероватно је „најисторијскија“ планина у Србији. Спомен костурница погинулима у Јаворском рату 1786. године сведочанство је о храбрости и одважности српске војске, а ли и једног историјског чина чијим се исходом може поносити народ овог краја. На Јавору, на гробљу јаворских јунака, народ је подигао најграбрије од њих, легендарном мајору Михаилу Илићу који је страдао недалеко од овог места у Првом српско-турском рату (1876) који је у овим крајевима познат као Јаворски рат. Ту је и споменик Максиму Лаушевићу буљубаши јаворске границе кога су 1880. године убили хајдуци“, додаје се у Водичу. 

Кушића хан један је од веома старих, можда и најстаријих објеакта у Ивањици. Налази се у самом центру града, где се налази и најстарија кућа у Ивањици – Јеремића кућа. Она се сматра једним од симбола Ивањице са својом очуваном архитектуром.

Општина Ивањица позната је и по споменицима крајпуташима. Са више од 500 крајпуташа, Ивањица је засигурно једна од општина у Србији са највише оваквих споменика. Крајпуташи су споменици који стоје крај пута у знак сећања на неког преминулог борца. Они нису преминули на том месту, али се верује да њихова душа се ту настанила, а један споменик понекад је посвећен и за више од једног борца.

Године 1957. у самом центру насеља отркивен је Споменик револуције аутора Ђорђа Андрејевића Куна.

Током 60-их година 20. века Ивањица је доживела велики раст у погледу развоја индустрије и прилива сеоског становништва у градско насеље. Нарочито се развила дрвна индустрија, као и текстилна и грађевинска индустрија. Била су позната предузећа „Јавор“, „Металац“, „Градитељ“, „Пролетер“.

Верски објекти

У околини Ивањице налази се средњовековни женски манастир Придворица који је изграђен у Рашком стилу. Интересантна је и црква Св. Козме и Дамјана у Остатији  која такође потиче још из Средњег века и није живописана. Црква св. Илије налази се у селу Куманици а остало је записано да је звоно цркви поклонио кнез Александар Карађорђевић. Један од најстаријих манастира овог краја свакако је манастир Ковиље из 13. века, где су данас две цркве под истим кровом. Црква светих Арханђела је мања и о налази се у пећини. Позната је по фресци Исуса Христа Пантократора. Друга је саграђена средином 17. века и посвећена је Св. Николи чији живопис је делимично очуван. При овом манастиру постојала је и школа. Манастир представља изузетну туристичку атракцију а о њему се стара неколико монахиња. Затим ту је и Црква Св. Архангела Михаила  у Приликама, изграђена почетком 19. века, а у њој су изузетно вредне иконе из 1814.

Извор: Википедија, „Ивањица – туристички водич“ 2022., Званична презентација Општине Ивањица, Специјална болница за рехабилитацију „Ивањица“

Пројекат „Ивањица – рај за љубитеље природе“ суфинансиран је од стране Општине Ивањица. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.