Хероина Чачка: Жана дала рекордну количину крви и завештала органе
Давање крви једно је од најхуманијемих дела, јер је то лек који не може да се купи и непроцењиве је вредности. Уз давање крви, донорство органа је одраз човечности и пожртвованости. Права хериона која је своје име уписала као рекордеркау давању крви, али је и завештала своје органе јесте Жана Марковић из Чачка.
„Ја сам крв почела да дајем 1995. године у Техничком ремонтном заводу. После тога сам давала где год су ме звали, у болници и свуда где је било потребно. Укупно сам до пре две године, док се нисам разболела, дала крв 85 пута. Највише сам давала за децу, када дођу родитељи и моле јер је њиховом детету хитно потребна крв. То ми је увек било најважније,“- прича за РИНУ ова Чачанка.
Завештала је Жана све своје органе и о томе обавестила тфамилију. Жели, како каже, да буде хумана и после живота.
„Одлука да будем донор органа дошла је једноставно, из главе. Не желим да будем себична, ако ја живим, могу и други да живе захваљујући мени. Покушавам да и друге покренем, у мојој фирми, међу људима које знам, научила сам и моје ћерке да буду добровољни даваоци крви. Многе другарице и пријатеље сам подстакла да постану донори органа и плазме,“- рекла је Жана.
Открива да је имала и велику животну борбу са гојазношћу. Имала је 150 килограма, али да се бори као лавица. Лекари су јој на ВМА рекли да ако за три месеца не смрша 40 кг, завршиће у инвалидским колицима, јер јој је пропала хрскавица у десном колену.
„Покушавала сам сама, али није ишло па сам у Београду, у Клиници за гојазност код доктора Суботића, успела да смршам довољно да ме позову на операцију желуца. Та операција се закомпликовала, уместо сат и по, трајала је осам сати, имала сам и клиничку смрт. После тога све је кренуло низбрдо – вишак коже, вишак ткива, па се јавио и проблем са дебелим цревом. Све је то била последица операције. Али сам наставила да се борим. После сам скинула на 100 килограма, па оперисала колено и за пет месеци се потпуно опоравила. Данас имам 52 килограма. Могу да ходам, могу да радим, и даље се борим због болести дебелог црева, али верујем да ће бити добро,“- не одустаје од борбе храбра Чачанка.
У животу је води само један мото, а то је да буде хумана у сваком моменту, кад год може.
„Све добро, добрим се врати. Свакоме данас учини нешто лепо, погледај у Бога и добро ће ти се вратити. Никада се нисам покајала ни због једне одлуке. Ни због та три дана слободно што се добију када дајете крв. мени то никада ништа није значило. Битно је да сам помогла. Увек сам била срећна када дођем кући и кажем: „Дала сам крв детету, неком коме је требало. Молила бих све људе добре воље да се угледају на мене: живот је један. Продужимо некоме живот. Дајмо мало радости било детету, било одраслом, било старом. Да још неко живи – као ми,“- поручује Жана.
