Чачак чува успомену на свог највећег рок песника: Културни центар понео име Боре Ђорђевића

Чачак-Град на обали Западне Мораве, који је деценијама био непресушна инспирација једном од највећих песника српског рока, званично је овековечио успомену на свог најпознатијег суграђанина. Одлуком локалних власти, а уз свесрдну подршку грађана и породице, Културни центар у Чачку убудуће ће носити име „Бора Ђорђевић“. Ова иницијатива, потекла од Комисије за утврђивање назива улица и институција, наишла је на опште одобравање, а званичну сагласност за промену назива дала је и супруга легендарног фронтмена „Рибље чорбе“.
Тиме је Чачак испунио морални дуг према човеку који је, где год би га пут навео, са неизмерним поносом истицао да је Чачанин.Борин животни и уметнички пут почео је у згради у строгом центру града, надомак Градског парка, где је као дечак упијао специфичан дух чачанске калдрме. Још у раној младости, музика је постала његов једини позив, а прве кораке направио је у бендовима који су данас део локалне културне историје, попут Хермелина, Дечака са Мораве, Весника љубави, Сафира и Чачанских племића.
Посебно поглавље његове младости представља сарадња у групи Последњи остатак романтичног света, где је бину делио са још једним музичким виртуозом, Радомиром Михајловићем Точком. Из тог периода датира и чувена урбана легенда о бунтовним младићима који су, у жељи да набаве инструменте, посезали за недозвољеним методама, што је Бору на крају коштало избацивања из чачанске Гимназије и селидбе у Београд 1970. године.Иако је школовање наставио у Петој београдској гимназији и касније студирао на Правном факултету, Бора Ђорђевић никада суштински није напустио свој родни град.
Његови први стихови, настали управо у ходницима школе из које је избачен, били су заметак поетике која ће дефинисати читаве генерације. Данас суграђани о њему говоре као о симболу младости и врсном хроничару времена који је својим песмама обележио све њихове љубави, и оне срећне и оне тужне. Његов одлазак представља велики губитак за рок сцену, али у срцима оних који су са њим расли, он остаје геније чије име треба изговарати са поносом.
Културни центар „Бора Ђорђевић“ биће трајни подсетник на нераскидиву везу између једног уметника и града који га је обликовао, чувајући успомену на легенду која је до последњег дана Чачак сматрала својим домом.





