Римске терме – античка историја испод центра града

Испод данашњег центра Чачка, на простору где се налази Народна библиотека, пронађени су остаци римских терми, односно јавног купатила. Ово археолошко налазиште представља један од најважнијих доказа да је на овом подручју постојало насеље у време Римског царства. Откривени остаци датирају из касне антике, највероватније из 3. или 4. века, што указује на континуитет живота на простору данашњег града.

„Приликом ископавања темеља стамбено-пословне зграде у центру Чачка, у делу између Господар-Јованове улице и Градског шеталишта, иза хотела „Београд“, у непосредној близини Дома културе и на око 200 m југо-југозападно од Народног музеја Чачак, откривени су остаци грађевине из римског доба, чији је назив остао одомаћен у стручним круговима и туристичкој мапи као Римске терме“ наводи се у књизи „Римске терме у Чачку“ ауторки Гордане Јеремић и Александре Гојгић у издању Народног музеја Чачак.

Археолошки радови су извршени 1970. године, а након конзервације проглашене су за споменик културе о коме се и данас брине Народни музеј у Чачку.

Добра вест је да су истраживања поново настављена 2023. године, захваљујући финансирању од стране Града Чачка.

„Народни музеј Чачак је 2023. године започео заштитна археолошка ископавања на локалитету Градско шеталиште 24А, западно од Римских терми, у оквиру програма Чачанска родна – Чачак национална престоница културе.“, наводи се на сајту Музеја уз појашњење да су „на локалитету регистровани и слојеви који претходе изградњи терми, укључујући трагове насеља из 3. века, као и праисторијски хоризонт са краја бронзаног и почетка гвозденог доба. Изузетно богат покретни археолошки материјал обухвата бројне фрагменте керамичких и стаклених посуда, римски и средњовековни бронзани и сребрни новац, као и предмете од кости и рога (игле – укоснице и делове полуобрађене сировине)“.

Археолошка истраживања показала су да је реч о јавном купатилу, објекту који је имао важну улогу у свакодневном животу. У римском периоду терме нису служиле искључиво за одржавање хигијене, већ су биле и места окупљања, одмора и друштвеног живота.

Пронађени остаци указују на постојање система грејања, познатог као хипокауст, који је омогућавао загревање просторија. Овај технолошки напредан систем био је карактеристичан за римску архитектуру и сведочи о нивоу развоја насеља на овом простору у то време.

„Терме су се састојале од осам просторија које су оријентисане правцем исток – запад. Очувани део има димензије 22, 60 х 18, 45 м, односно површину од око 340 м². У основи грађевине се налазе три низа просторија, од којих су северни и централни низ коришћени као просторије за пресвлачење, вежбаоница и купатило са хладном водом. Јужни низ просторија састојао се од одаја са врућим купатилом и сауном, односно нужником. Принцип по којим су терме саграђене је коришћење топлог вазуха за загревање базена са водом путем подног и зидног грејања“, наводи се на сајту Народног музеја у Чачку.

Иако су сачувани само делови овог комплекса, откривени остаци пружају драгоцен увид у начин живота становника античког насеља на простору данашњег Чачка. Архитектура, систем грејања и организација простора указују на то да је објекат био грађен у складу са стандардима римског градитељства.

„Сам ритуал купања код Римљана укључивао је, поред купања у правом смислу речи, вежбе и масажу. Како је за цео процес било потребно издвојити доста времена, купање је временом постало и друштвени догађај, а купатила омиљена места за састанке пријатеља и клијената. Корисник купатила је, ступајући у зграду, најпре скидао одећу у свлачионици, мазао се уљима а потом вежбао, углавном кроз игре лоптом (Fagan 2005: 10). Када би се презнојио, на располагању су му били базени са топлом водом. Уобичајено је да су купачи најпре користили каде и базене са
топлом (млаком) водом. Након адаптације одлазили би у базене са врућом водом, поново се враћали у топле, да би на крају ишли у базене са хладном водом (Rebuffat 1991: 4; Fagan 2005: 10).“, наводи се у књизи.

Посебан значај овог налазишта огледа се у чињеници да су римске терме релативно ретко очуване у урбаним целинама у Србији, посебно у самом центру савременог града. Управо зато, чачанске терме представљају важан археолошки и културни ресурс.

„Подови просторија терми које су загреване били су формирани над стубићима зиданим од опека. Вода је загревана путем ложишта са спољашње стране објекта, а потом је топао ваздух кружио испод подова базена и кроз шупље зидове терми. Кроз терме вода је спровођена керамичким цевима, док су за одвод биле коришћене оловне цеви. Терме су изграђене од камена и опеке, имале су застакљене прозоре, док су подови поплочавани опекама специфичних облика који подсећа на лептира и у виду шестоугла. Зидови просторија били су фреско осликани, у виду бојених трака црвене, светло плаве и зеленкасто плаве боје“, наводи се на сајту Народног музеја у Чачку.

Иако локалитет није у потпуности истражен, налази римских терми представљају важан доказ континуитета живота на подручју Чачка. Они показују да је овај простор био укључен у шире културне и друштвене токове Римског царства.

Римске терме у Чачку тако остају сведочанство једног времена у коме је овај простор био део ширег римског света, са развијеним навикама, технологијом и културом свакодневног живота.

Пројекат „Скривена историја Чачка – трагови прошлости који бледе“суфинансиран је од стране Града Чачка. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.