Тихи херој чачанске доброте: Мирослава Стевановић

У Чачку, граду поред Западне Мораве, Мирослава Стевановић већ пуне две деценије исписује историју племенитости и истинског човекољубља. Иако њено име нећете срести на листама функционера, оно се с љубављу изговара међу онима који уточиште траже у чачанском Црвеном крсту. Пратећи стопе свог супруга,

Мирослава је волонтерски рад претворила у животну мисију, долазећи сваког јутра прва, са енергијом која покреће читав тим.
Њен допринос највидљивији је у народној кухињи, где свакодневно води битку против туге и сиромаштва.

За њу припрема оброка није само рад, већ чин дубоког поштовања према корисницима. Инсистира на квалитету и топлини, свесна да тањир пасуља или пилава неком представља једини оброк, али и доказ да нису заборављени.

Њен чувени осмех постао је заштитни знак организације, пружајући наду тамо где је она најпотребнија.
Колеге је описују као стуб заједнице, жену која у свако јело уграђује љубав, чинећи га посебним.

Секретар Црвеног крста, Наташа Цвијовић, истиче да је Мира пример несебичности који нас, посебно у време празника, подсећа да је човек најиспуњенији када пружи руку другоме.

Док с оптимизмом планира нове године волонтирања, Мирослава остаје светионик људскости, подсећајући нас на речи Душка Радовића да треба бити добар без посебног разлога.