Поварaтак аутохтоне расе: Зимоњићи обнављају узгој моравке у срцу Драгачева
У селу Расовац, у срцу Драгачева, мала породична домаћинства и даље су темељ живота. Упркос бројним изазовима, постоје примери који показују да село може да опстане и да млади људи имају разлога да остану. Један од таквих примера је породица Зимоњић, која је заједничким радом и паметним изборима успела да створи стабилан породични посао и обнови узгој аутохтоне расе — свиње моравке.
Бранко и његов брат желели су додатни извор прихода који неће превише одузимати време од редовних послова на имању. Каже да су дуго размишљали шта би могли да раде, а да се уклапа у природне услове које имају.
Ја и брат, када смо одлучили да нађемо неки додатни приход, а да нам не одузима много времена од обавеза које имамо, дошли смо на идеју шта би могли да радимо. Ми смо се одлучили за аутохтону расу свиња – моравку. Одлучили смо се јер јој одговара природа, а ми овде имамо изванредне природне услове. Имамо огроман ограђен простор где их пуштамо и не захтевају много обавеза око њих – прича Бранко.
Породица Зимоњић живи у заједници, али са јасно подељеним пословима, што им омогућава да све функционише без застоја.
Живимо у заједници, али су послови регулисани – ко шта ради, све се зна. То све функционише одлично – каже он.
Покретање производње захтевало је доста улагања, али уз државне и општинске подстицаје посао је постао одржив.
Много рада, много труда… Уложено је доста новца, али користили смо разне подстицаје – за набавку квалитетних приплодних грла које суфинансира општина, а и држава даје субвенције за ову аутохтону расу. Тако се боримо – објашњава Бранко.
Једна од њихових највећих предности је огроман природни простор који користе за држање моравки.
Овај простор је даље од куће, можда око 500 метара. Имамо хектар и по ограђеног простора. Имају природан извор воде, шуму, све што им треба. Посла нема много, можда сат времена дневно код куће и још око два сата током дана око њих – каже Бранко.
Породица се специјализовала за производњу квалитетних приплодних грла и прасића, како би допринели ширењу моравке у овом делу Србије.
Ми смо се базирали на продају прасића и квалитетног приплодног материјала. Ко се одлучи да даље узгаја, да шири моравке у овом делу Србије, ми нудимо та квалитетна грла – објашњава он.
На њиховом домаћинству ништа није ослоњено само на једну грану пољопривреде. Разноврсност је оно што им даје сигурност.
Нисмо се базирали само на једну грану пољопривреде, већ мешамо све. Када наиђе лош период у једној, друго то надомести – каже Бранко.
Улагање у ратарство прати сточарску производњу — оно што произведу користе директно у исхрани животиња.
Сејемо житарице, кукуруз и јечам због свиња, а нешто и због оваца које држимо. Обрађујемо око 12 хектара земље. То је та врста рада – улажеш, а онда то уновчиш кроз животиње – објашњава Бранко.
Расовац је данас село са далеко бољим условима него пре деценију и по. То, сматра Бранко, игра кључну улогу у томе што млади остају.
Сада су много бољи услови. Ради се на путној инфраструктури, довели смо и воду из система РЗАВ. Имамо 30–40 домаћинстава са снабдевањем РЗАВ-ом. Уложено је доста у путеве, скоро сви засеоци су асфалтирани. То даје мотивацију младим људима да остану овде. У Расовцу је доста младих остало и многи су се одлучили за пољопривреду, јер имамо подршку и државе и локалне самоуправе – закључује Бранко.
Прича породице Зимоњић показује да мала домаћинства у Драгачеву могу да живе, раде и напредују када се удруже традиција, природни ресурси и савремена подршка државе. Моравка, која је некада била на ивици нестанка, захваљујући оваквим породицама добија нову шансу и враћа се на драгачевска брда — тамо где је одувек припадала.
