Чачанке оживљавају старе занате: пустовање вуне поново на великој сцени
Пустовање вуне је један од старих заната који заслужује да се сачува од заборава и да се пренесе на млађе генерације. Мира Миновић из Катрге, једна од оних која је иницирала окупљање жена и враћање старих заната на велика врата, међу којима посебно место заузима управо пустовање вуне.
„Вуна је материјал који нас враћа у детињство и топлину дома, када смо многи од нас одрастали у љубави, а вуна била на првом месту, „-рекла је она.
Жене из бројних удружења чачанског краја труде се да на радионицама оживе разне старе занате. Поред оних које већ познају ову вештину, многе уче млађе генерације које се до сада нису ни сусреле са вуном, нити са самим занатом.
„Жене чачанског краја, окупљене кроз разна удружења, заиста су заинтересоване да науче нешто о традиционалној методи обраде вуне, односно пустовању. Од вуне се добија филц, материјал који је врло издржљив и не захтева физички напор као неки други стари послови, већ више стрпљења, али зато доноси и много уживања,“- објаснила је Јелена Милићевић, етнолог.
Сања Урошевић из Центра за неговање традиције истакла је важност оваквих радионица.
„Трудимо се да на велика врата вратимо старе занате, јер су они вредни поштовања, познавања, па и рада. У ери нових технологија и интернета све мање се сећамо наше традиције и наших корена, а вуна је саставни део српског наслеђа. Данас је све више гардеробе од вуне на модним пистама, а вуна се користи и као детаљ у савременом дизајну,“- појаснила је она.
Пустовање вуне је изузетно стара техника, позната још из праисторије, када људи нису имали иглу нити начин да преду вуну.
„Вуна се спајала тако што сама у себи има ситне крљушти које се трењем или под утицајем топле воде повезују и стварају материјал. Пустовањем вуне може се направити велики број предмета. Иако је ова техника веома стара, последњих година поново оживљава. Данас, када жене све мање имају времена за ручни рад, ово је начин да се врати једна заборављена вештина и да се искористи вуна која, нажалост, све чешће бива бачена. Пустовање је и еколошка техника, јер уместо вештачких материјала користимо оно што нам природа даје, вуну, која је добра за здравље, природан изолатор и лети и зими, а имамо је у изобиљу“, нагласила је Ивана Ћирјаковић из Народног музеја у Чачку.
Ове жене, чувајући и обнављајући вештину пустовања вуне, поред тога што раде на очувању заната, оне се труде да чувају успомене, идентитет и топлину која је некада красила наше домове. Ово је начин подсећања да су корени и традиција темељ на којем се гради свака будућност, а снага српских жена управо у томе што знају да сачувају оно највредније, везу са прошлошћу и да дар природе претворе у уметност будућег живота.
