Да ли АИ мења новинарство: Између помоћника и опасности од дезинформација

Вештачка интелигенција све више постаје део свакодневног живота, па тако и новинарства. Може да помогне у писању и обради текста, превођењу, транскрипцији интервјуа, али истовремено омогућава и стварање уверљивих лажних фотографија, видео-снимака и аудио записа. Да ли ће АИ бити само помоћник новинарима или ће променити саму професију?

„Користим AI да ми помогне, јер заиста много тога може добро да уради. На пример, може да среди текст и исправи куц́аће грешке, да пребаци текст из латинице у ћирилицу или да ми помогне око краћег превода и усмери ме како би нешто можда најбоље могло да буде написано.

Тренутно мислим да ни не појмимо колико је та технологија отишла далеко. Недавно сам била на једном стручном скупу где је једна госпођа причала о томе како, захваљујући AI-ју, буквално снима човека тонски, а говор се у реалном времену претвара у текст који се објављује на порталу. Када она заврши снимање, текст је већ спреман за објаву.

Знате ли која је то уштеда времена? До сада новинари оду на терен, сниме саговорника, затим преслушавају снимак, прекуцавају га и прегледају да нема грешака. Овако се све то ради у реалном времену, готово паралелно са догађајем. Фасцинантно је. А ово је тек почетак. Не могу ни да замислим шта ће бити за неколико година“, каже новинарка Љубица Марковић.

Слично АИ посматра и директорка Радија „Фрушка гора“ Мина Ђурић, која га користи пре свега као извор идеја.

„Користим AI у свакодневном животу, понекад и за посао. Ако немам инспирацију за нешто, AI често има добре предлоге, али никада не узимам све здраво за готово – то ми је само извор или полазна тачка. Када човек жели стварно да буде креативан, тешко може да га надмаши AI. Не тражим од њега податке јер знам да може да погреши, већ га више користим за идеје за саговорнике, музику, јутарњи програм или укључења. AI не може то да одради уместо мене, већ ми је само добар извор идеја.“

Човек и даље остаје у центру

За Душанку Новаковић, маркетинг стручњака у пензији, развој технологије представља велики заокрет у односу на време када је радила на радију.

„Ја сада не могу да замислим како то данас изгледа у медијима са вештачком интелигенцијом. Радила сам на радију још у време трака, а касније су дошли дигитални формати, али је ипак човек био тај који је све одређивао и уређивао. Некада смо за радио-рекламе морали да снимамо музику, да неко изводи ту музику у студију, а данас то више није тако. AI то, као, може да замени, мада ја мислим да је човек ипак изнад тога и да би, када прође ова помама за AI, људи требало да се врате људском раду. Не кажем да треба избацити AI, већ да једноставно треба оставити неки део посла за себе. Мислим да ће у будућности људски рад, без AI, бити све цењенији, али се прибојавам да ће бити реткост.“

Истовремено, АИ отвара и простор за нове облике обмана. Публика се све чешће сусреће са лажним снимцима и садржајем који је тешко разликовати од стварног.

„Ја немам појма о томе, то ништа није било у моје време. Ипак, када некад гледам YouTube, ћерке су ми скренуле пажњу да је у питању вештачка интелигенција и научиле ме како да препознам такве снимке. Тешко је поверовати у то, али истина је да неко може да направи лажне видео-снимке и да у њима говори нешто што никада није рекао. Најгоре је што неки тако рекламирају производе за здравље и сличне ствари. Како их није срамота да то раде? Па нечији живот је можда у питању“, каже пензионерка Нада Рајковић.

Зато је у времену вештачке интелигенције један од најважнијих задатака новинара и даље исти – проверити информацију пре него што она стигне до публике. AI може да убрза посао, али одговорност за објављени садржај и даље остаје на човеку.

*Текст је објављен у оквиру пројекта „Вештачка интелигенција у Србији: Изазови, могућности и свакодневна примена“ који је суфинансиран од стране Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.