Вештачка интелигенција међу ученицима и студентима: Помоћ у учењу или пречица до знања?

Вештачка интелигенција све више постаје део свакодневице ученика и студената, који је користе за проналажење информација, припрему испита, израду семинарских радова, проверу домаћих задатака, али и за забаву и развој креативности. Алати попут ChatGPT-а и Gemini-ја омогућавају да се до одговора дође за неколико секунди, да се обимна литература сажме и да се сложени садржаји објасне на једноставнији начин.

Ипак, док једни у вештачкој интелигенцији виде значајну помоћ у образовању, други упозоравају на опасност од површног усвајања знања, некритичког прихватања информација и све чешћег преписивања. Где се налази граница између корисног алата и пречице која може да угрози процес учења? Може ли АИ да помогне младима да стекну нове вештине или их, уколико се неправилно користи, удаљава од самосталног размишљања?

Вештачка интелигенција већ у основној школи

Да употреба вештачке интелигенције није резервисана само за студенте и старије ученике, показује и искуство Дуње Војновић, ученице четвртог разреда основне школе. За њу су АИ алати начин да дође до информација, провери своје знање, али и да се забави истражујући њихове могућности.

„Користим АИ, некад да нешто нађем, или сазнам, а некад и да проверим да ли сам добро урадила нешто за домаћи, ако мама није код куће. Или из ликовног кад не знам шта да нацртам, онда ми он даје идеје шта да ставим у рад. Волим да му шаљем неке слике па да их он обради, то ми је забавно. И друга деца у мојој школи користе АИ, нисам ја једина!“, каже Дуња.

Њено искуство показује колико су алати вештачке интелигенције постали доступни деци и колико се брзо уклапају у њихову свакодневицу. Док одрасли најчешће говоре о њиховој примени у послу, истраживању и образовању, деци су занимљиви и због могућности које пружају за игру, креативност и обраду фотографија.

Посебно је занимљиво то што Дуња вештачку интелигенцију користи и за проверу домаћих задатака. Такав приступ може да буде користан ако јој помогне да уочи грешку и разуме где је погрешила. Ипак, важно је да АИ не постане замена за родитеља, наставника или сопствено размишљање. Уместо да само добије потврду да је задатак тачно урађен, дете би требало да научи да пита зашто је неки одговор исправан и како само може да дође до решења.

Брже до информација, али не нужно и до знања

Један од разлога због којих млади све чешће посежу за вештачком интелигенцијом јесте брзина. Уместо претраживања великог броја интернет страница, корисници могу да поставе конкретно питање и добију сажет одговор. То може бити посебно корисно током припреме испита, када је потребно издвојити најважније информације из обимне литературе.

Њено искуство указује на једну од значајних предности ових алата – могућност да се превазиђу језичке и информационе баријере. За студенте који изучавају стране језике, књижевност или друге области за које је потребна литература на различитим језицима, вештачка интелигенција може да послужи као полазна тачка за истраживање и лакше разумевање сложених садржаја.

Милица истиче да АИ најчешће користи када јој је потребна брза информација, али и када ради са стручним материјалима из области којом се бави.

„Углавном када ми треба нека брза информација са интернета, да не бих тражила по сајтовима, ја питам АИ.Користим, углавном, Gemini. Користан је у извлачењу главних информација из неких обимнијих књига и граматика, с обзиром на то да студирам језик“, објашњава она.

Сажимање обимних материјала може да олакша учење, помогне у организовању градива и усмери пажњу на кључне појмове. Међутим, важно је направити разлику између издвајања најважнијих информација и стварног разумевања садржаја. Кратак преглед не може увек да замени читање оригиналног дела, анализу примера или самостално решавање задатака.

„Ипак, корист од ових алата зависи од начина на који их употребљавамо. Ако ученик тражи објашњење како би самостално решио задатак, АИ може да му помогне да научи. Ако, међутим, тражи готово решење које ће само преписати, изостаје најважнији део процеса – самосталан рад“, каже професорка Данијела Васић.

Када помоћ постане проблем

Један од највећих ризика употребе вештачке интелигенције у образовању јесте могућност да ученици и студенти почну да прихватају добијене одговоре без провере. Иако су ови алати све напреднији, они могу да понуде нетачне информације, погрешна тумачења или уверљиво написане одговоре који не одговарају постављеном питању.

На то упозорава и Милица, која истиче да је неопходно критички приступити садржају који вештачка интелигенција генерише.

„Наравно, с обзиром на то да АИ често уме да нам говори оно што ми желимо да чујемо. Такође, након дужег испитивања даје погрешне одговоре, углавном на ChatGPT-у, потребно је ипак проверити“, истиче она.

Проблем, дакле, није само у томе ко је написао текст, већ и у томе да ли особа која га предаје разуме оно што је написано, уме да објасни изнете тврдње и може самостално да примени стечено знање.

Наставници пред новим изазовом

Док ученици и студенти све лакше долазе до одговора уз помоћ вештачке интелигенције, наставници се суочавају са новим изазовом – како проценити стварно знање ученика и разликовати њихов самостални рад од садржаја који је генерисала технологија. У таквим околностима, осим прилагођавања начина рада, све је важнија и додатна едукација наставног кадра.

Данијела Васић, професорка у средњој школи, сматра да наставници морају да прате развој вештачке интелигенције и да стекну знања која ће им омогућити да препознају њену непримерену употребу у школским задацима.

„Наши наставници притом не могу да се носе са АИ на часовима јер морају бити додатно обучени, морају пратити ученике у свом АИ развоју. Јер кад ученици знају да је наставник оспособљен, у мањој мери ће прибегавати писању помоћу АИ јер ће бити откривени. Треба и начин оцењивања прилагодити у смислу награде и казне и увести наставницима доступне програме за препознавање употребе АИ, који су врло скупи. До тад… ослањамо се на искуство у раду“, истиче Васић.

Једно од могућих решења јесте прилагођавање начина оцењивања. Усмени одговори, рад на часу, писмени задаци који се израђују у контролисаним условима и разговор о поступку решавања задатка могу наставницима да пруже јаснији увид у то колико ученик заиста разуме градиво. На тај начин процена знања не би зависила искључиво од коначног текста који ученик предаје.

Истовремено, програми за откривање садржаја генерисаног вештачком интелигенцијом не могу се сматрати непогрешивим доказом да је ученик варао. Зато је важно комбиновати различите методе процене и разговарати са ученицима о начину на који су дошли до одговора.

Изазов није само открити употребу вештачке интелигенције, већ успоставити јасна правила о томе када је она дозвољена, како се њена употреба наводи и где престаје помоћ, а почиње представљање генерисаног рада као сопственог. Улога наставника у том процесу остаје кључна – не само као контролора, већ и као особе која ученике учи критичком размишљању, самосталности и одговорном коришћењу технологије.

Може ли вештачка интелигенција да замени човека?

Посебно занимљиво питање отвара се у областима у којима су језик, значење и контекст од пресудног значаја. Иако АИ алати могу брзо да преведу текст или понуде објашњење граматичког правила, превођење није увек једноставно преношење речи из једног језика у други. Оно захтева разумевање контекста, културних разлика, нијанси значења и намере аутора. За студенте језика то значи да вештачка интелигенција може бити користан помоћник, али да њени одговори не би требало да замене стицање сопствених језичких компетенција.

„С обзиром на то да се бавим језиком, истина је да је АИ одавно почео да напредује у том смеру, али сматрам да су ипак жив човек и жив превод нешто што ће увек имати већу вредност“, закључује Милица Атанасковић.

Њен став указује на важну разлику између техничке помоћи и људског разумевања. Вештачка интелигенција може да понуди превод, предложи формулацију или помогне у разумевању непознатих речи, али су за квалитетан рад и даље важни људско знање, процена и осећај за контекст.

*Текст је објављен у оквиру пројекта „Вештачка интелигенција у Србији: Изазови, могућности и свакодневна примена“ који је суфинансиран од стране Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.